Uzgoj oraha donosi dobar prihod voćarima, ali Srbija još ne uspeva da zadovolji ni vlastite potrebe. Cena oraha na pijacama u Srbiji, kao i u prodavncama, već godinama ne pada, pa se i ove sezone, kada je ova namirnica neizostavni deo svake slavske trpeze, u zavisnosti od krupnoće jezgra, kreće od 900 do čak 1.400 dinara za kilogram.

Zato i ne čudi što se sve više mladih - koji imaju zemlju, a ne žele mnogo da rade - odlučuje da posade upravo orahe. Jer, na primer sa 1 hektara zasada, bez mnogo ulaganja, kroz nekoliko godina mogu računati na prihod od 10.000 evra za 12 meseci.

Po podacima, na teritoriji Srbije ima oko milion i 966.000 sadnice oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. To, međutim nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.

- Oni koji nasleđuju imanja, iako su zaposleni ili imaju privatan biznis, sve više se odlučuju da tu zemlju iskoriste za uzgoj oraha. On i leska su najduže investicije u proizvodnji, a rezultati koji se ostvaruju u fazi eksploatacije nadmašuju sve ostale vrste. Pored toga, uzgoj sadnice oraha ne iziskuje mnogo rada, odnosno iziskuje znatno manje obaveza nego jabuke ili šljive.

"Voćka čudnovata", kaže, ne zahteva ni mnogo vode, niti preterano prskanje preparatima. Najviše rada potrebno je u pripremi sadnje i samoj sadnji, odnosno u prvoj i drugoj godini. Prvi rod očekuje se u četvrtoj, a pun posle deset godina...

- Imam tridesetak stabala oraha i oni mi svake godine donesu zaradu od 3.000 do 4.000 evra. To su orasi sorte rasna i ja ih uopšte ne održavam, osim što pokosim oko njih i moram da ih omlatim, te pokupim rod. Razmišljam o proširenju zasada na hektar i verovatno ću to uraditi, jer stvarno nema primera da se manje radi, a stiče ovoliki prihod svedoči nas kupac.

KVALITET NA CENI

Ivan Savić ističe da sadnice oraha u Srbiji uspevaju i na nadmorskoj visini od gotovo 800 metara, a podnosi temperaturne amplitude od -25 do 35 stepeni Celzijusa. Sadnice oraha su skuplje od ostalih voćnih vrsta, zbog tehnologije kalemljenja koja traje godinu dana duže. Ovih godina, u Rasadniku Savić cena sadnice oraha kretaće se od 8 do 12 evra.

SADNJA

Orah se može saditi u jesen ili u proleće, ipak, preporučuje se jesenja sadnja jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje. Ubraja se među naročito pri­lagodljivo voće jer jednako dobro uspeva i u toplom i hladnom agroklimatu. Gaji se uglavnom kao visokostablašica s dužinom debla iznad 2,5 metra, ponajviše zbog vrednosti drveta; ali se takođe gaji i zbog ploda. Orasi koji se sade kao sadnice daju bolji kvalitet kako ploda, tako i drveta. Orah uzgajan iz semena (generativnim putem) donosi puni rod između 10. i 15. godine nakon setve/sadnje.

AGROEKOLOSKI USLOVI

Za gajenje plemenitih sorti sadnice oraha najštetnije su niske temperature vazduha u početku vege­tacije. Osetljiv je na visoke letnje i niske zimske temperature. Često nastrada od prolećnih mrazeva, ali se kasnije obnovi.
U toplijim krajevima orah redovnije i bolje rađa. Njegov koren u vreme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikad nema oštećenja od mraza, a deblje žile izdrže i do -10 °C. Mladi plodovi oraha mogu izdržati temperature samo do -1 °C, u prvoj fazi rasta do -2 °C, a otvoreni muški cvetovi do oko -3 °C.

Računa se da je za uspešno gajenje sadnice oraha dovoljno oko 750 mm godišnjih padavina, ali dobro raspoređenih. Takav povoljan raspored padavina kod nas je retkost. Za sušnije agroklimate neophodno je zalivanje oraha leti, i to s 40 - 50 mm vode mesečno.

Orah je heliofitna biljka, što znači da mu je potrebno mnogo svetlosti za rast i razvoj, u protivnom, rašće samo u visinu, a rodnost će mu biti smanjena.

Izbor položaja za podizanje zasada sadnice oraha

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljišta bogata humusom (zemljišta nastala nanosima reka).

Orah možemo saditi na kamenitom i glinovitom zemljištu, kao drvored, ogradu kao i čiste zasade oraha po sistemu jednakostraničnog trougla zbog boljeg osvetljenja. Pogodni položaji za zasad oraha obično su položaji na kojima se uspešno gaji vinova loza, odnosno, blagi nagibi s kajsijama kao međukulturom. Kod nas se orah gaji do 1000 metara nadmorske visine (N/V).

Priprema zemljišta za sadnju sadnice oraha

Orahu odgovaraju duboka i plodna zemljišta, premda se može uzgajati i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Podnosi i kisela i slabo alkalna zemljišta. Za plantažni i intenzivan gajenje oraha potrebno je odabrati duboka i pro­pusna zemljišta, s reakcijom zemljišta pH 6,5 - 7,5 kao i s oko 10 mg fiziološki pristupačnog P2O5 i oko 20 mg pristupačnog K2O.

Priprema zemljišta za sadnju oraha ne razlikuje se od pripreme zemljišta za ja­buku. Treba samo voditi računa o specifičnosti oraha u pogledu reakcije zemljišta i sadržaja hraniva u zemljištu kao i, s time u vezi, o agro-meliorativnim i hidro-meliorativnim zahvatima.

Nakon sadnje bilo bi dobro (naročito na zemljištima slabijeg kvaliteta) oko svake sadnice oraha dodati 20 - 30 kg stajskog đubriva, vodeći računa o tome da se ono ne stavlja direktno na koren, niti blizu korenovog vrata.

Pre sadnje oraha, sa zemlje je potrebno ukloniti suvišne drvenaste biljke zajedno s njihovim korenjem jer se time umanjuje opasnost od truleži korena u novom zasadu. Teren je potrebno poravnati kako bi se sprečilo zadržavanje vode ili postaviti odvodnu drenažu zato što orah ne podnosi stajaću vodu. Nakon krčenja i ravnanja po površini se rasture organska i mineralna đubriva, a zatim se zemljište rigoluje na dubinu od oko 80 cm.

Izbor sadnog materijala - sadnice oraha

Za gajenje oraha u intenzivnim plantažama preporučuje se sadnja isključivo kvalitetnih sadnica kalemljenih plemenitih sorti oraha. Kvalitetniji su orasi koji se sade kao sadnice jer daju bolji kvalitet i ploda i drveta.

Najbolje je saditi sadnicu koja nema krošnje. Letorast oraha ima vrlo veliku srž, pa je potrebno, kad je prekratimo pri sadnji, sredinu rane premazati kalemvoskom. Kod podizanje zasada oraha radi proizvodnje plodova, sadnice oraha moraju imati razgranat korenov sistem, a to se postiže skraćivanjem glavne žile kod podloge pred kalemljenje.

Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vrši generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem radi dobijanja sortnih sadnica) kao i u retkim slučajevima izdancima i kulturom tkiva.

Izbor podloga

Zbog složenosti i poteškoća u tehnici kaljemljenja oraha, na tržištu je stalna nestašica kalemljenih oraha. Kod nas se orah često razmnožavao najčešće iz semena. U savremenoj proizvodnji sadnice se proizvode kalemljenjem na podlogu proizvedenu iz semena. Orah je, za razliku od drugih voćnih vrsta koje se same ukorenjuju (npr. leska) ili imaju na raspolaganju bezbroj tipova vegetativnih i generativnih podloga (npr. jabuka), ograničen na samo jed­nu podlogu gajenu iz semena.

U praksi je, dakle, najviše prihvaćena podloga proizvedena od plo­da domaćeg oraha (Juglans regia) i to zato što je na toj podlozi bolji prem kalema i bolja rodnost nego npr. na podlogama Juglans nigra, Juglans mandshurica, Juglans hindsii kao i Juglans sieboldiana.

Izbor sorata

Kod izbora sorte bitno je voditi računa o vremenu cvetanja, rodnosti, kvalitetu plodova kao i osetljivosti na biljne bolesti i štetočine. Da bi se podigao zdrav voćnjak osnovni preduslov je da se zasadi bezvirusni sadni materijal (sadnica) koji se može naći kod stručnih i iskusnih rasadničara.

Izbor uzgojnog oblika

Za plantažno gajenje oraha preporučuje se uzgojni oblik »vaza«. Visina debla iznosi oko 140 cm (od zemljišta do najniže primarne grane). Pri toj visini debla možemo računati i na mehaniziranu berbu ora­ha tresačima, a tako visoko deblo povoljno utiče na početak rodnosti, gustoću sadnje, uravnoteženje vegetativnog i generativnog rasta.

Bez obzira na to da li smo sadnice posadili u jesen ili proleće, prekraćujemo ih samo u proleće na oko 180 cm visine. Sadnicu prekraćujemo 0,5 cm iznad pupoljka i tu ranu obavezno treba premazati kalemvoskom, jer rane oraha teško zarastaju.

Ispod mesta prekraćivanja poteraće vršni pupoljak i bočni pupoljci. Odabiru se tri pupoljka koji će graditi tri osnovne (primarne) grane budućeg uzgojnog oblika »vaza«. Kao i grane moraju biti raspoređene spiralno i udaljene jedna od druge najmanje 20 cm.

Vreme i tehnika sadnje

Preporučuje se jesenja sadnja. Plan sadnje zavisi od namene oraha i vrste sadnica. Može se saditi na razmake 10 x 10 m, 10 x 9 m, ali i 5 x 5 m, što je slučaj u intenzivnim zasadima sa slabo bujnim sortama, tako da broj sadnica po hektaru može varirati od 90 do 400. Ako sadimo orah s međukulturom, odabraćemo, naravno, onaj veći razmak.

Pojedina stabla oraha sadimo tako da svojom senkom ne štete drugim biljkama, naročito stoga što kalemljen orah ne raste toliko u visinu kao nekalemljen orah. Kelemljeni orasi dosižu punu rodnost posle 15 godina, kada krošnje popune ceo prostor. Do tada se razmak u redu i mogući međuredni prostor može popuniti nekom drugom voćnom vrstom koja će roditi u najkraćem vremenu. Stari se vinogradi takođe mogu zasaditi orahom. Tada se stari čokoto postepeno vade. ).

U zasad je potrebno posaditi nekoliko sorti radi stranooplodnje i boljeg podudaranja cvetanja ženskih i muških cvetova.

Održavanje zasada

Postignutu plodnost zemljišta dobijenu pripremom zemljišta pre sadnje kao i agrotehničkim i hidrotehničkim zahvatima treba održavati (ako ne i poboljšati) tokom čitavog iskorištavanja zasada oraha. Samo tako ćemo moći održati visoku i redovnu rodnost.

Stoga se to iznošenje biljnih hraniva iz zemljišta, za izgradnju vegetativnih organa i plodova, mora isto tako svake godine vraćati zemljištu đubrenjem, pre svega mineralnim đubrivima. Računa se da voćnjak koji rodi 4 t/ha suvih plodova godišnje iznosi iz zemljišta oko 150 kg čistog azota, 60 kg P2O5 i 140 kg K2O.

U prvoj godini moramo planirati barem jedno ručno zalivanje bude li suše i kritičan nedostatak vlage u zemljištu.

U drugoj godini, kao i u prethodnoj, posebnu pažnju treba obratiti na čuvanje vlage u zemljištu. Pre početka vegetacije bi trebalo obaviti prvu prihranu azotom koji se dodaje u obliku KAN-a po 1 kg za svako stablo.

U trećoj godini biće potrebno obaviti još 2 - 3 ručna okopavanja i isto toliko puta mašinsku međurednu obradu, tako da celu površinu održavamo nezakorovljenu i što je moguće više čuvamo vlagu u zemljištu.

Orah gradi veoma veliko stablo i krošnju koja daje veliki hlad, tako da pod orahom i trava slabo uspeva.

Đubrenje

Različiti organi oraha troše različite količine hranjivih materije; lišće troši kalijum i magnezijum, a plodovi fosfor i azot. Đubrenje pomaže u otpornosti na mraz, bolestima i štetočinama kao i u ostvarenju boljeg kvaliteta ploda i dugovečnosti stabla.

U mladim zasadima oraha najveće su potrebe za azotom koji se dodaje pre početka vegetacije i krajem maja i početkom juna. Količina čistog azota potrebnog za đubrenje jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 g, a svake sledeće, količina se povećava dva puta. Azot je potreban za zametanje plodova do kraja vegetacije.

Potrebno je voditi računa o količini primene mineralnih đubriva jer dodana u prevelikim količinama narušavaju strukturu zemljišta a deluju štetno na orah. Uz organsko đubrivo preporučljivo je dodati i mineralno đubrivo jer organsko ne sadrži dovoljno mineralnih materija.

Nakon sadnje bilo bi dobro (naročito na zemljištima slabijeg kvaliteta) oko svake sadnice oraha dodati 20 - 30 kg stajskog đubriva uz NPK đubrivo u odnosu 7-20-30 ili 8-26-26, vodeći pri tome računa da se đubrivo ne stavlja direktno na koren niti blizu korenovog vrata.

Za naše proizvodne uslove predlažu se sledeće sorte kalemljenih oraha: Šejnovo, Rasna, Geisenheim 139, Šampion, , Geisenheim 286, Jupiter.

Navodnjavanje

Navodnjavanje oraha preporučuje se kao mera koja pomaže u kvalitetnijem rastu i prinosu oraha. Vodom se prenose rastopljene mineralne i organske materije iz zemljišta i lista u druge organe. S druge strane, navodnjavanjem se kvari struktura zemljišta i zbog toga je potrebno zemljište koje se navodnjava đubriti organskim đubrivom jer se hranjive materije ispiru u dublje slojeve zemljišta. Za orah najpogodnije je površinsko navodnjavanje po sistemu brazde.

Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od više činilaca, među kojima posebnu važnost imaju vreme cvetanja i oplodnje.

Vreme cvetanja

Cvetanje oraha se odvija od početka treće dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, što zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na početku proleća i u vremenu koje prethodi cvetanju.

Oprašivanje i oplodnja oraha

Oprašivanje oraha se vrši isključivo vetrom. Rese su specijlane građe, tako da ih vetar lako pokreće i iz njih istresa polen koji je podešen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.

Zrenje oraha

Plodovi oraha, obično, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije (krajem avgusta) ili kasnije (početkom oktobra), što zavisi od biološke osobenosti sorte.

Vek oraha

Određena starost stabala oraha do kojih mogu da rađaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina rađa normalno ).

Sorte oraha

Orah razmnožen iz semena, počinje da rađa posle osme ili čak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah rađa mnogo ranije, u drugoj ili trećoj godini. Prinos oraha se kreće od 40-50 i od 60-70 kg po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kg po hektaru.

Šejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilično kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosečno 11 g, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprašivači, rađa obilnije.

Šampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 13 g, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprašivače.

Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosečno 12-13 g, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno.

Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane "Poljoprivrednog fakulteta" u Novom Sadu. Plod je krupan, prosečno 15 g, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika.

Gazenhajmski 139 - Nemačka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosečno 14 g, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduženo - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija.

Gazenhajmski 251 - Nemačka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolećne mrazeve. Plod je krupan, prosečno 15 g, sa randmanom jezgra do 50%.

PODIZANjE ZASADA ORAHA

U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije rađa na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kritična niska temperatura za orah je od - 29° do -30°. Pozni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije kreću, listaju i cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima. Za uspevanje oraha traže se osvetljena, sunčana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se može gajiti u sušnijim rejonima.

Zemljište

Nije probirač zemljišta, ali ipak bolje rađa na dubokom, rastresitom zemljištu, mada može podneti i peskovita i kamenita zemljišta, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.

Priprema zemljista

Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i više godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u čišćenju terena, zatim đubrenju zemljišta i na kraju rigolovanju i kopanju jama.

Đubrenje

Orah je voćka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojačavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela površina zemljišta, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kg kompleksnog PK đubriva čiji je odnos 0:15:30, radi povećanja plodnosti

Rigolovanje zemljista

Po rasturanju đubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju pliće.

Kopanje jama

Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po potrebi ). Potrebno je dodati 1 kg kompleksnog NPK đubriva 0:15:30, zatim ovo đubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda saditi orah.

Sadjenje oraha

Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se može saditi i u rano proleće. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja će sadnicu štititi od izmrzavanja.

Rastojanje za sađenje oraha

Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 h 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 h 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .

Priprema sadnica za sadnju

Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode, da bi se sadnice što pre primile.

NEGA ORAHA

Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, održavanju zemljišta, gajenju potkultura, đubrenju zemljišta i zaštiti od bolesti i štetočina.

Orezivanje i nega krune

S orezivanjem se kreće u proleće, prve godine po zasađivanju. Orezivanje se izvodi tako što se sadnica skrati na željenu visinu, pri čemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleća i leta iz ovih pupoljaka će se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, što se prema potrebi, skraćuju jače razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice.

Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljnije, zato što trave izvlače dosta vode, pa orah kržlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva.

Đubrenje oraha

Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lišća rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30. Rano s proleća, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, čiji je odnos 20:5:5. Krajem proleća - u maju, rasturili po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a.

Ovakvim djubrenjem orah će redovno i obilno rađati svake godine.

Zaštita oraha od bolesti i štetočina

Orah, u odnosu na druge voćne vrste manje napadaju bolesti i stetočine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspešno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po završetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Treće prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineba, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah će se u potpunosti zaštititi od najčešćih bolesti i stetočina

BERBA ORAHA

Berba oraha se vrši kad se na većini plodova, zeleni omotač raspukne i plodovi počnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotača ubrzavaju kiša, magla i uopšte vlaznije vreme.

Čuvanje oraha

Za čuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladišta. Manje količine se mogu čuvati u običnim skladištima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se može čuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu kraće vreme održati u ispravnom stanju, jer se isusuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetičku ambalazu, mogu se duže očuvati, jer se time sprečava isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora. Pošto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao što su limun, pomorandža, jabuka krompir i sl.