Temperatura
Niske temperature vazduha izazivaju smrzavanje jednogodišnjih izdanaka na -30 °C sadnice lešnika , vegetativnih pupoljaka na -25 °C, neotvorenih muških i ženskih cvetova na -18 do -16 °C, otvorenih muških i ženskih cvetova na -7 do -10 °C i pupoljaka lišća u početku vegetacije na -3 do -5 °C.

Voda
Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu cele godine. Zadovoljava­juće su količine padavina u čitavoj godini 800 - 1 200 mm, od toga u ve­getaciji (april i septembar) barem 350 - 400 mm, odnosno za razdoblje april - jul ukupno 280 mm.

Zemljište
Leska podnosi nešto lošija zemljišta i na njima donosi umanjen rod (na kojima, inače, neke druge voćne vrste ne bi rodile), ali sorte leske koje imaju visoki genetski potencijal rodnosti mogu ro­diti samo na dobrom zemljištu i uz optimalnu negu.

Dobra zemljišta za lesku umereno su vlažna, osrednje duboka, povoljne strukture, humusna i pH vrednosti 5,0 do 8,0. Dobro podnosi karbonatna, ilovačasta i skeletna zemljišta. Uspešno se gaji na položajima za gajenje vinove loze.

Dobri položaji za lesku su oni s nadmorskom visinom iznad 140 m i s odgovarajućim reljefom, iako gajene sorte leske mogu rasti i na većim visinama, čak do 1 500 m nadmorske visine. Kao i granične nadmorske visine u našem su klimatu od 140 do 600 m.

Priprema zemljišta za plantažu i intenzivno gajenje leske obavlja se temeljno, kao i za druge intenzivne voćne vrste. Ravnanju i dubokom oranju zemljišta prethodi analiza he­mijskog sastava zemljišta.

Ako zemljište nema dovoljno osnovnih hraniva (fosfora i kalijuma) i ako je prekiselo, ono se može popraviti dodavanjem potreb­nih količina mineralnih đubriva prema preporukama stručnjaka nakon obavljene hemijske analize. Po celom zemljištu poravnane površine rasipa se mine­ralno đubrivo, koje će pak dubokim oranjem (dubina oko 40 cm) biti ravnomerno uneseno u zemljište.

Za jesenju sadnju leske duboko se oranje obavlja tokom leta (letnje vrućine i povremene kiše po­spešuju mrvljenje grudvi zemljišta), a za proletnju se sadnju (koja nije preporučljiva) duboka obrada može obavljati od leta sve do zime ako to dopušta vlažnost zemljišta (niske temperature, smrzavanjem i odmrzava­njem zemljišta izazivaju njegovo rastresanje).

Saditi se smeju samo prvoklasne sadnice i sorte koje se mogu međusobno oprašiti. Budući da leska cveta zimi, oprašuje se vetrom i vrlo dugo cveta, a radi sigurnije oplodnje u zasade se sade najmanje tri kompatibilne sorte.

Zemlje vodeće u gajenju leske gaje je na vlastitom korenu i podižu takve zasade.

U našim proizvodnim uslovima preporučuju se proverene kombinacije sorata: Istarski dugi, Rimski i Halski. Sorte Tonda gentile delle lange, Tonda gentile romana, Tonda di giffoni i dr. pre­poručuju se za južna područja sa većim prosečnim temperaturama.

U proizvodnji leske danas se primenjuju uzgojni oblici žbunolika vaza (bez debla) kao i vaza i piramida (uzgojni oblici s deblom visine 30 - 70 cm). Najčešće upotrebljivani uzgojni oblik je žbunolika vaza. Oblikuje se najčešće u prvim godinama, s četiri osnovne primarne grane na kojima se oblikuju sekundarne skeletne grane, oko 50 cm jedna od druge.

Time su zadovoljeni uslovi rasta, oblikovanja i pom­lađivanja žbuna, kao i diferenciranja rodnih pupoljaka, uz najpovoljniju osvetljenost unutrašnjosti i oboda žbuna.

Bez obzira koje se sorte odaberu, uvek treba biti paran broj redova jedne sorte, posebno ako se kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju u različito vreme. Razmak sadnje treba uskladiti s više činilaca - zemljištem, bujnošću sorte, osobinama stabla, konfiguracijom terena.

Stablašice se gaje na manjem razmaku (obično 4 x 3 m). Na nagnutim terenima razmak je manji. Kod sadnje treba paziti da se ne posadi preduboko jer tako posađena sadnica ne raste i do tri godine.

Tokom gajenja leske obavlja se međuredna obrada zemljišta, okopavanje sadnica prve i druge godine, kao i primena zemljišnih herbicida. Posle šeste godine, u područjima u kojima ima dovoljno kiše u letnjim mesecima, preporučje se formiranje zatravljene površine u međurednim prostorima, njeno redovno i odgovarajuće đubrenje.

Od mera nege vrlo je važna rezidba kojom se direktno utiče na oblik i produkivnost. Bolje osvjetljene grančice leske donose dva do tri puta veći rod od onih u senci.

Ako je posle hemijske analize zemljišta obavljeno meliorativno đubrenje zemljišta, pa je zemljište najpovoljnije obezbeđeno fo­sforom i kalijumom, prve četiri godine leska se đubri samo azotom i to u rano proleće pre vegetacije, oko žbunova (nešto šire od oboda krošnje) s 0,5 kg prve godine, 0,6 kg druge godine, 0,8 kg treće godine i 1 kg mineralnog đubriva KAN 27 % četvrte godine.

Od četvrte do osme godine zasad leske đubri se mine­ralnim kompleksnim NPK đubrivima i KAN-om po celoj površini zasada. Kompleksni NPK rasipa se tokom jeseni. Takvim đubrenjem trebalo bi dodati oko 20 kg/ha fosfora i 150 kg kalijuma/ha. U proleće se po celoj površini voćnjaka rasipa oko 100 kg azota odnosno 350 kg/ha KAN-a.

Od osme godine i dalje leska se đubri po istom načelu kao posle četvrte godine, s tim da se za 35 % povećavaju količine pojedinih hraniva.

Berba lešnika obavlja se od kraja jula do početka oktobra, zavisno od osobina sorte i područja gajenja. Plodovi su zreli kada promene boju i kada lako ispadaju iz omotača. Sasvim zreli plodovi su žutosmeđe boje.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, a jezgre su smežurane i žilave. U nekim slučajevima berba može biti otežana jer ne sazrevaju svi plodovi istovremeno, a kod nekih sorata plodovi se teško oslobađaju iz omotača.

Prilikom berbe plodovi imaju oko 30 - 35 % vode, pa se suše na temperaturi do 40 °C dok se postotak vode ne spusti do uobičajenih 10 %.