Cenjena je u industriji prerade. Procenjuje se da se u svetu proizvede oko 7 miliona sadnice kruške, odnosno 2kg po stanovnik. Proizvodnja u Evropi je veca, oko 4 miliona tona, sto znači da u svetskoj proizvodnji krušaka učestvuje oko 60%. Najveći proizvodjaci u Evropi su: Italija, Nemačka, Francuska, Švajcarska i Španija.

Ona voli umerene letnje temperature. Od niskih temperatura najviše stradaju cvetni pupoljci, cvetovi i zametnuti plodovi. U fazi cvetanja potrebna je srednja dnevna temperatura od 10 ºC, a za početak obrazovanja cvetnih pupoljaka neophodna je srednja dnevna temperatura od 15 ºC. Kritična temperatura u fazi cvetanja je od -1,5 do -1,9 ºC.

U periodu zimskog mirovanja kruška može da izdrži bez oštećenja temperature do -30 ºC. Aktivnost korena kruške je najbolja pri temperaturama od 15-18 ºC.

Kruška se zadovoljava nešto skromnijim količinama padavina (700 mm i više) nego jabuka. To se naročito odnosi na letnje sorte.

Vetar je u većini slučajeva nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju kruške. Njegov uticaj zavisi od jačine, pravca i učestalosti, kao i od fiziološkog stanja voćke u momentu pojavljivanja.

Položaji na velikim nadmorskim visinama nisu pogodni za gajenje kruške zbog opasnosti od pojave poznih prolećnih mrazeva, kao i ranih jesenjih mrazeva i zbog niskih zimskih temperatura i snažnih vetrova. Na velikim nadmorskim visinama obično su plodovi kruške lošijeg kvaliteta, a letorasti češće ne dozrevaju potpuno.

U našim ekološkim uslovima kruška se može uspešno gajiti do 800 m nadmorske visine.
Što se položaja tiče, na većim nadmorskim visinama bolji su južni položaji i obrnuto na manjim nadmorskim visinama bolji su severniji položaji.

Zbog pojave mrazeva treba izbegavati zatvorene položaje i uzane doline. Za krušku su prikladni otvoreni položaji i blage padine.

Zemljišta za sadnice kruške treba da budu dovoljno duboka, rastresita, plodna, blago kisela i umereno vlažna.

Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u fazi zametanja pupoljaka, temperatura od -1 °C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 34 °C.

Voda
Potrebe sadnice kruške za vodom su puno skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji može crpiti vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Tokom juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara, kruška zahteva najviše vode.

Zemljište
Za uspešno gajenje sadnice kruške zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljišta trebaju biti neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogata humusom i hranjivim elementima.

Priprema zemljišta za sadnju
Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta do­bra za gajenje sadnice kruške, trebalo bi meliorativno pođubriti na bazi obavlje­ne hemijske analize zemljišta i nakon toga duboko obraditi. Obrada zavisi od tipa zemljišta.

Ako je zemljište dobrih fizičkih svojstava, a koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u ko­jem slučaju ne sme ići preduboko, i to zbog dva razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na po­vršinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm.

Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je po­drivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti tokom avgusta, pa takvo zemljište ostaviti do početka novembra, dok se ne nabave sadnice. Pre sadnje, zemljište se istanjira i potom se obeleže redovi i sadna mesta.

Izbor podloga
Sve sorte krušaka nemaju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, pa se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divlju krušku i na različite tipove dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvaliteta.

Kao podloga koriste se tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam's, Sydo i OHF 333. Prednost bi trebalo dati podlogama MA i BA 29. Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljemovka) obvezno treba kalemiti s međupodlogom. Kao međupodloga mogu poslužiti sorte General Lekler, Poire de cure i Hardenpontova.

Izbor sorata
Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći.

Kasne zimske sorte sadnice kruške zahtevaju dovoljno sunčanih dana da bi mo­gle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lo­kacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.

Izbor uzgojnog oblika sadnice kruške
Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za su­vremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne tre­ba biti veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.

Vreme i tehnika sadnje sadnice kruške
Iskopa se rupa za sadnice kruške. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od koca. Na koren se stavlja sloj rastresitog zemljišta, debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi. Potom se stavi 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na njega se stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje čanak za bolje zadržavanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku, tj. spojeo mesto je barem 10 cm iznad nivoa zemljišta.

Održavanje zasada sadnice kruške
Međuredni prostor se zatravi, kosi se 6 - 8 puta u vegetaciji a u redu se primenjuju herbicida. Ako u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje zemljište se održava stalnom međurednom obradom.

Koren
Kruska obrazuje vertikalan I horizontalan koren. Vertikalan koren prodire duboko u zemljiste I slabo se grana, dok se horizontalni razvija paralelno s povrsinom, dobro se razgranja I obiluje korenovim dlacicama.

Pojedine skeletne zile prodiru preko 4m dubine u zemljiste. Najveci deo korenovog sistema nalazi se na dubini od 20 do 95 cm. Horizontalno prostiranje korenovog sistema iznosi oko 4 m u precniku. Fizicke osobine zemljista su od posebnog uticaja na pravac prostiranja I na opsti razvoj korenovog sistema kruske.

Kruna
Kruska, kao I jabuka, ima sposobnost da se lako prilagodjava raznim oblicima krune. Ipak je njena prirodna tendencija da stvara piramidalnu krunu, odnosno takve krune koje imaju vodjicu. Osnovne grane u vecini sorti razvijaju se pod uglom oko 60 stepeni.

Grancice I pupoljci
Rodne grancice kruske su iste kao I kod jabuke. Rodno drvo koje nosi rodne grancice sa straroscu smanjuje produktivnost. Najproduktivnije rodno drvo jr do 8 godina starosti, mada je taj vek kod nekih sorti I znatno kraci.

Za prakticnu delatnost je od znacaja da se poznaju vrste pupoljaka, a narocito njihova bioloska svojstva, posebno cvetni I uspavani popoljci. Za proizvodnu praksu mogucnost aktiviranja uspavanih pupoljaka je vazna pri izvodjenju rezidbe. Kod kruske se uspavani pupoljci mogu aktivirati posle 30 godina.

Za postizanje maksimalnih prinosa znacajno je I biolosko poznavanje cvetnih pupoljaka: vreme obrazovanja, broj cvetova u cvetnom pupoljku I sl. U vecini sorti cvetni pupoljci pocinju da se obrazuju u toku juna I jula. Vreme pocetka obrazovanja cvetnih pupoljaka zavisi uglavnom od godine, vremenskih prilika I u toku vegetacije I primenjene agrotehnike.

Đubrenje azotnim djubrivima neposredno pred pocetak obrazovanja cvetnih pupoljaka doprinosi povecanju broja cvetnih pupoljaka.
Broj cvetova u jednom pupoljku kruske je vrlo razlicit I u mnogome zavisi od sorte. Ipak se moze reci da se broj cvetova krece od 6 do 9.

Cvetanje
Na pocetak I trajanje cvetanja kruske posebno uticu meteoroloski cinioci, osobine podloge I sorte. Cvetanje ranije pocinje pri povoljnim vremenskim prilikama I na slabo bujnoj podlozi. Pocetak cvetanja kruske u nasim prilikama je pocetkom aprila.

U periodu koji prethodi cvetanju I u fazi cvetanja, kao I neposredno posle cvetanja, niske temperature koje ne moraju biti mnogo ispod nule mogu da nanesu ozbiljna ostecenja pa cak I da uniste ceo rod. Prema ovim ostecenjima I sorte su nejedako osetljive.

Trajanje niskih temperature takodje utice na cvetanje. Kod kruske I jabuke posledice koje nastaju usled duzine trajanja niskih temperature su slicne. Prema cvetanju sorte kruske su podeljene u grupe.

Ovi podaci se mogu uzeti kao orijentacioni, jer se pokazalo da se promenom rejona, narocito kad su osetnije razilke u klimi I reljefu, sorte mogu, u odgovarajucoj meri, u pogledu cvetanja drugacije ponasati.

Kruška se kao i jabuka može uzgajati i lako prilagođavati različitim uzgojnim oblicima i sustavima uzgoja. Najčešći uzgojni oblici jesu piramida, vretenasti grm, pravilna i nepravilna palmeta kosih grana te razni kordonci.

U slučaju da se kruška želi što lakše uzgajati, tada je najbolji uzgojni oblik etažna piramida koju je kruška sklona prirodno formirati.
Vitko vreteno, vrlo vitko vreteno, poboljšani vertikalni kordonac – uzgajaju se na dunji MC i ADAMS, a rjeđe na dunji MA.

Poboljšani vertikalni kordonac
To je uzgojni oblik u pravcu koji ima centralnu os ili provodnicu na kojoj se nalaze samo kratki nosioci rodnog drva. Promjer krošnje je 0,3 do 0,5 m, oblik krošnje je valjak, a visina stabla 2,2 do 2,5 m. Nosioci rodnog drva tijekom uzgoja se zamjenjuju kad postanu prejako razvijeni.

Ako se kruška uzgaja kao ovaj oblik tada se sadi na međuredni razmak od 2,8 do 3,2 m, a unutar reda na 0,3 do 0,5 m razmaka što iznosi od 6.250 do 11.900 stabala/ha.

Obična piramida
Danas sve više napušta jer ima manju ukupnu rodnu površinu.

Vretenasti zbun
Oblik koji se koristi u intenzivnim zasadima ako je kruška kalemljena na dunju. Na provodnici se bocne grane spiralno razvode na sve strane na razmaku od 15 do 20 cm jedna od druge. Grane s provodnicom zatvaraju kut od 90°. Kod ovog uzgojnog oblika karakteristično je nisko stablo koje dostize visinu 40 do 50 cm od tla, dok je celo stablo visine 2,5 do najviše 3 metra.

Vitko vreteno
Noviji uzgojni oblik i on se najčešće primjenjuje za intenzivne komercijalne voćnjake. Kruška se tada uzgaja u srednje gustom ili gustom sklopu. Ovaj uzgojni oblik sadrži provodnicu na kojoj se u donjem dijelu razvijaju kosturne grane prvog reda razgranavanja, a na njima oblici rodnih i nerodnih izboja.

U gornjem delu umjesto skeletnih grana se razvijaju rodni i nerodni izboji izravno iz provodnice. Kosturne grane otklonjene su pod kutom od 60°, a deblo je visine 50 cm. Za ovaj uzgojni oblik kruška mora biti cijepljena na dunju.

Od plošnih uzgojnih oblika spomenimo slobodnu ili nepravilnu palmetu koja se može koristiti za krušku u gustom sklopu ako je cijepljena na dunju MA. Ovaj uzgojni oblik sastoji se od provodnice na kojoj je slobodno raspoređeno 8 do 10 skeletnih grana prvog reda.

Skeletne grane se mogu usmjeriti vodoravno, no najčešće se usmjeravaju koso. Prve skeletne grane razvode se na visini od 50 cm, a zatim na svakih 35 do 50 cm slobodno desno i lijevo u pravcu reda razvode se nove grane. Prve skeletne grane zatvaraju s provodnicom kut od 45°, a kako se penju prema vrhu grane se otklanjaju pod kutom od 60°. Sadnice kruške se sade na razmak u redu od 1,5 do 2,5 m i međuredni razmak od 3 do 4 m.

Od kordonaca se mogu koristiti sve vrste – vertikalni, horizontalni, kosi i kombinirani. Kombinirani kordonci mogu biti jednostruki ili dvostruki „U“ oblik, oblik svijećnjaka i „Y“ kordonci tzv. belgijska ograda.

Vertikalni kordonac je stari klasični uzgojni oblik s uspravnom provodnicom na kojoj se u spiralnom poretku uzgajaju kratke rodne grančice, potreban je stalni rez prikraćivanja i prorjeđivanja, najčešće nalazi primjenu u uzgoju u vrlo gustom sklopu.

Kosi kordonac sadrži provodnicu u kosom položaju pod kutom od 45°.
Vodoravni kordonac ima uspravno deblo s jednim ili dva vodoravna kordonca bez provodnice