Temperatura
Dunji su potrebna vrlo topla leta, suvi vazduh tokom leta kao i zime bez većeg kolebanja između visokih i niskih temperatura. Tokom zimskog mirovanja dunja može podneti kraće vreme temperature do -30 °C, a leti čak 52 °C. S obzirom na to da je dunja voće toplijeg podneblja, najbolje raste i donosi plodove u uslovima sredozemne i umereno kontinentalne klime, sa srednjom go­dišnjom temperaturom između 10° i 15 °C.

Za razliku od kruške i ja­buke, dunja slabije podnosi zimske temperature, pogotovo pred završetak vegetacije u jesen i na početku vegetacije u proleće, pa se može dogoditi da posle toplog januara, a pogotovo ako se toplo vreme zadrži i tokom februara, smrzne u martu na temperaturi -20 °C. Mladi plodovi smrzavaju na -2 °C.

Voda
Dunja vrlo dobro i redovno rađa samo kada je dovoljno vlage u zemljištu. Najbolje uspeva na položajima gde zemljišta imaju dovoljno vazduha i vode. Ne podnosi močvarne terene, gde zbog nedostatka kiseonika može doći do gušenja korena.

Područja koja bi se mogla preporučiti za intenzivno gajenje dunja morala bi imati 750 - 900 mm padavina tokom godine ili 600 mm dobro raspoređenih padavina tokom vegetacije.

Zemljište
Dunja zahteva dobro zemljište, sličnih svojstava kao za jabuke i kruške, tj. zemljište dobre strukture, po mogućnosti odnosa gline i peska 50:50 do 60:40. Sadržaj humusa oko 3 %, a sadržaj fiziološki aktivnog kreča ne bi smeo prelaziti 2,5 %. Ako se želi odgajiti dunja koja nije osetljiva na sadržaj kreča u zemljištu, onda se ona kalemi na po­dlogu kruške. Najpovoljnija pH vrednost zemljišta za dunju je u rasponu je od 5 - 6,2.

Severne ekspozicije (položaji) terena, koje su slabije osvijetljene, pa prema tome hladni­je i vlažnije i nalaze se iznad 450 m nadmorske visine, nisu povoljna za gajenje zasada dunje jer plodovi ne mogu sazreti. Nagib terena, kao i za ostale voćne vrste, ne sme biti previše strm zbog teže obrade zemljišta i mogućnosti izvaljivanju sta­bala. Najpovoljniji nagib bio bi između 3° i 5°.

Na terenu na kome nije bilo intenzivne proizvodnje, potrebno je temeljno očistiti ostatke prethodnih kultura. Pre ravnanja terena i dubokog oranja, treba uraditi analizu zemljišta, ponajpre hemijski sastav zemljišta. Na osnovi rezultata analiza dobiju se uputstva o potrebnim količinama hraniva.

Kvalitet zemljišta po­pravlja se i postupkom kalcifikacije, koristeći za to tačno odre­đene količine kalcijuma i adekvatne količine stajskog đubriva.

Mineralno đubrivo rasipa se po celoj površini i unosi pri dubokom oranju (do dubine oko 40 cm). Pripremu zemljišta za jesenju sadnju poželjno je obaviti tokom leta, a ako se planira sadnja u proleće, ta se priprema može obavi­ti tokom leta pa sve do zime dok to dopušta vlažnost zemljišta.

Poznato je da se dunja kao i ostale kulture može razmnožavati na više načina: pomoću semena, nagrtanjem, reznicama i kalemljenjem. U intenzivnoj proizvodnji razmnožava se isključivo kalemljenjem na podlogu, a izbor podloge zavisi o tipu zemljišta i iskustvima vezanim za poje­dine podloge.

Za sadnice dunje je najbolja podloga beli glog, koji je odlično kom­patibilan s dunjom. Stabla su dugovečna i vrlo rodna.

Sorte dunja međusobno se razlikuju prema morfološkim i fizio­loškim osobinama, a podela je obavljena prema obliku ploda. Dunje se mogu svrstati u tri grupe: sorte jabučastog, kruškolikog i zvonastog oblika.

Etažne grane primarni su elementi krošnje, koje na sebi nose sekundarne, tercijarne itd., grane koje ima­ju funkciju rodnog drveta. Sekundarne grane na primarnoj grani od osnove prema vrhu moraju postepeno biti tanje i kraće. Druga etaža nalazi se na visini oko 70 cm, a treća na 50 - 60 cm.

Sadnica će se razvijati tokom 2 godine i tada je spremna za presađivanje u zasad. Dunje se sade u zasad s razmakom u redu 3,5 - 6 m i između redova 4 - 6 m.

Osim redovne rezidbe koja je nužna pri intenzivnom gajenju, po­trebno je i navodnjavanje pre završetka cvetanja, na početku fiziološkog proređivanja plo­dova, sredinom jula kada su obično najveće suše i u drugoj polovini avgusta, kad je najin­tenzivniji rast plodova. Da bi se izbegla povišena vlažnost vazduha preporučuje se sistem navodnjavanja »kap po kap«.

U trećoj godini u rano proleće, pre početka vegetacije (krajem marta), potrebno je obaviti prvo prihranjivanje azotom, i to oko svake voćke u krugu prečnika 50 - 60 cm s 300 g KAN 27 %. Drugo prihranjivanje obaviti početkom maja na isti način i istom količinom KAN 27 %. U jesen, posle opadanja lišća, po celoj površini voćnjaka razba­cati 700 kg/ha mineralnog đubriva NPK 5:20:30.

Četvrte godine krajem marta rasuti po celoj površini voćnjaka 130 kg KAN 27 %, posle cvetanja prihraniti azotom s istom količinom KAN 27 %, a u jesen, posle opadanja lišća, rasuti 700 kg/ha mineralnog đubriva NPK 5:20:30.

Ako se dunja bere za preradu bolje je brati dok nije poprimila potpuno žutu boju jer će na taj način zadržati veću količinu pektina.