Voćne sadnice su biljke koje se gaje radi njihove eksploatacije. One se gaje radi ubiranja njihovih plodova i upotrebe tih plodova u ishrani ljudi ili radi prerade. U industriji se oni prerašuju radi dobijanja sokova, džemova, sušenja ili sirovina za dalju upotrebu.

Postoje mnoge vrste i sorte voćnih sadnica. Neke su pogodnije za vlažne klime, dok su druge pogodnije za izrazito suvo okruženje.

Da bi opstale, pored karakteristika drveta sa kojim se srećemo, voćne sadnice traže određenu negu. Ne treba zaboraviti ni na važnost zemlje, klimu ili kvalitet i sastav zemlje u koju ih sadimo, ali i mnoge druge faktore.

Neki od glavnih faktora održavanja koje ove biljke zahtevaju su:

Priprema za sadnju, izbor sadnog materijala i sadnja: Ovaj korak uključuje celi proces odizbora položaja njive na kojoj ćemo podizati voćnjak. Preko kontrole kvaliteta i pripreme i oplemenjivanja same zemlje na toj njivi. Dalje, izbor vrste voća, ali i sorte ili njihove kombinacije koji najbolje odgovara datom mestu sadnje i temperaturi u kojoj se nalazimo. Svi ovi faktori, ali i mnogi drugi, će biti odlučujući za postizanje budućeg uspeha i veličinu prinosa Vašeg voćnjaka.

Đubrenje: Odabirom najpogodnijeg đubriva dobijamo vrhunski rast i kvalitet. Zato, briga o tipu zemljišta i njegova analiza i oplemenjivanje može predstavljati razliku između uspeha ili neuspeha.

Zaštita voćne sadnice: To je jedna od mera koje su neophodne posebno kada je sadnica voća još uvek mlada. Tada je  velika opasnost od glodara i bolesti. Sadnicu treba zaštiti u svakom pogledu. Treba je i redovno pregledati kako bismo blagovremeno reagovali u slučaju da primetimo neke neželjene pojave, vaši i sl.

Rezidba: To je jedna od najvažnijih koraka koju možemo ponuditi ovim biljkama. Uklanjanje određenih grana, koje nisu zdrave ili su višak, omogućava nam da sačuvamo sadnicu u najboljem mogućem stanju. Na taj način, u budućnosti, ćemo povećati prinos voća.

Ako su ove, osnovne mere brige o sadnicama sprovedene, vreme je za ubiranje voća vrhunskog kvaliteta i svakako najboljeg ukusa.

Voćne Sadnice u Rasadniku Savić su vrhunskog kvaliteta i odgovaraju Pravilniku o kvalitetu sadnog materijala. Sve sadnice su sertifikovane i bezvirusne.

U našem Rasadniku možete naći pored svih klasičnih vrsta voćne sadnice i standardnih loznih kalemova i ukrasne, mini ili stubaste voćne sadnice ili sadnice ruža kojima možete ulepšati svoje dvorište ili životni prostor.

Mi nudimo širok asortiman najrazličitijih sorti voća. Trudimo se da postojeći asortiman ,u skladu sa savremenim trendovima i tražnjom na tržištu, stalno dopunjujemo novim sortama.

Vreme sadnje Voćne Sadnice

Najbolje vreme za sadnju i podizanje novog voćnjaka je u jesen. Sadnja se, međutim može obaviti i u proleće. Ukoliko niste obavili jesenju sadnju, proleće je sasvim ok. Svakako, treba napomenuti da je sadnja teoretski moguća i u zimskom periodu. Ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, odnosno ukoliko dnevna temperatura nije niska već je u plusu, preciznije ne sme biti ispod 0°C.

Raznim ispitivanjima stručnjaci su ipak došli do zaključka da je jesenja sadnja najbolja. Ona je bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period. Zato, ukoliko imate izbora uvek se opredelite da svoj voćnjak posadite u jesen!

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem. Fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen. Ipak, treba mnogo više voditi računa o zalivanju. Najkritičniji momenat kod sadnje upravo je u trenutku sadnje i tada sadnica nikako ne sme da ostane bez vode. Posebno u proleće voditi o tome računa jer  su temperature i preko 20 stepeni.

Najveći nedostatak jesenje sadnje je rizik od napada divljači i glodara u toku zime. To se može sprečiti raznim merama. Postavljanjem mrežica i zaštitnih ograda oko sadnice.

Sama tehnika sadnje Sadnice Voća

• Najpre razmerite parcelu i na parceli obeležiti sva sadna mesta u skladu sa razmakom sadnje za odgovarajuće vrste i sorte. (svaka sorta i vrsta voćne sadnice  traži određeni razmak između samih stabala, ali se mora voditi računa i o međurednom razmaku.)
• Pre same sadnje voćne sadnice iskopajte rupu određene veličine. Veličina zavisi od veličine korenovog sistema sadnice. Veličina rupe zavisi od korenovog sistema sadnice i potrebno je iskopati rupu,  za polaganje sadnice, duplo veću od korenovog sistema sadnice. Jedino tako ona može nesmetano da se položi u nju i zauzme prirodan položaj.
• Voćne sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
• Položite sadnicu u prethodno iskopanu rupu. Vodite računa da kalemljeno mesto bude najmanje 10 cm iznad nivoa tla.
• Kada ste sadnicu položili u rupu, naspite koren voćne sadnice usitnjenom zemljom. Dodajte malo organskog ili mineralnog đubriva. Vodite računa da đubrivo ne stavljate direktno na koren sadnice voća već preko usitnjene zemlje.
• Na kraju se jama zagrne sa ostatkom zemlje. Dobro nagazi kako bi zemlja dobro nalegla i zalije se sa 20 do 30 litara vode. Sadnicu obavezno poduprite pritkom da se ne bi polomila usled vetra. Zaštitite je mrežom kako ne bi bila dostupna i izložena napadu štetočina i glodara.

Jedna od najčešćih grešaka pri sadnji je preduboka sadnja. Stoga je najvažnije da vodite računa da kalemljeno mesto bude najmanje 10 cm iznad nivoa tla.